Povešću te / Odvešću te / Dovešću te - Vodič za svakog od nas!

PRIČA SA TERAZIJA - ANDRIĆ IMA SVOJ STO, AJNŠTAJN JE TU VOLEO MILEVU...

25. jul 2016.

Simboli grada: Terazije i hotel „Moskva“ pamte najpoznatije i najčudnije istorijske likove i događaje. Tu su svoj trag ostavili: Andrić, ruska princeza Olga, Brežnjev, Ajnštajn, Hičkok, Iv Montan, Sartr...

PRIČA SA TERAZIJA - ANDRIĆ IMA SVOJ STO, AJNŠTAJN JE TU VOLEO MILEVU...
U MARTU 1905. godine, kada je počela izgradnja Palate Osiguravajućeg društva „Rosija“ i hotela sa kafanom, koji će poneti naziv „Moskva“, Beograđani nisu slutili da će se, tokom nastupajućeg veka, na ovom mestu skupiti „istorija u malom“.
 
Radove je izvodio Karlo Knol sa zidarima iz Crne Trave, projektant i nadzorni inženjer bio je Jovan Ilkić, a radovima za armirani beton rukovodio je Matija Šnajder. Uskoro, u nemačkoj stručnoj knjizi „Secesija u Evropi“ palata „Rosija“, odnosno Hotel „Moskva“ bivaju prikazani kao jedno od veoma značajnih evropskih dela. Tako je počelo... Već tridesetih godina bila je to najčešće fotografisana beogradska zgrada.
 
Ruska investicija
 
Izgradnja palate „Rosija“ bila je velika ruska investicija u Srbiju, što, dabome, nije bilo po volji velikim silama. (Svaka sličnost sa današnjim vremenom je, verovatno slučajna). U gostionici su se od 1908. godine smenjivali bečki muzičari, američki džez, domaći ciganski orkestri, vojna muzika, orkestar Srpskog narodnog pozorišta...
 
Tokom posete Hotelu „Moskva“ domaćini su nam bili direktorka Jelena Šuleić i Milica Šćepanović, zadužena za odnose sa javnošću. Pred nas su počele „da sipaju“ neočekivane i magične priče vezane za centar našeg grada.
 
- Prva zvanična olimpijska organizacija kod Južnih Slovena rođena je ovde - objašnjava Jelena Šuleić. - Statut Srpskog olimpijskog kluba napisan je u „Moskvi“ 1910. godine. Ovde je redovan gost bio Nikola Pašić, a legendarni Branislav Nušić je dolazio zbog tradicije, jer je pre toga sedeo na istom mestu, ali u kafani „Velika Srbija“ koja se nalazila na mestu današnjeg hotela.
 

ANDRIĆEV STO

Uskoro će u restoranu „Moskve“ biti obeležen poseban sto na kojem je nekada sedeo Ivo Andrić. Kako nam je objasnila direktorka Jelena Šuleić, želja je da se i na ovaj način odužimo besmrtnom nobelovcu.
 
Slavnog Alberta Ajnštajna je nedugo po otvaranju hotela u Beograd dovela supruga Mileva, a često su pili kafu u hotelskoj gostionici. Mladi arhitekta Šarl Zanere prošao je ovde 1911. godine, znatno pre nego što će postati čuveni Le Korbizije, koji se još nekoliko puta vraćao našem gradu.
 
- Zvezdani trenuci bili su kada se u restoranu služio čaj u čašama sa srebrnim drškama, a gosti su bili vojvoda Petar Bojović, general Pavle Jurišić Šturm i vojvoda Živojin Mišić - dodaje Šćepanović. - U hotelu je boravio i izveštač iz balkanskih ratova moskovske „Pravde“ Lav Trocki, davno pre nego što je postao boljševik, a 1926. je ovde bio i veliki indijski pesnik i filozof Rabindranat Tagore.
 
Hroničari misle da je najveličanstveniji doček u „Moskvi“ bio u januaru 1921. godine, kada je u Beograd došao francuski general Franše d’Epere, da srpskoj prestonici uruči Orden Legije časti.
 
U „Moskvi“ je svoje beleške pravio Aleksandar Deroko, koji je opisivao pesnika Tina Ujevića i slikara Jovana Bijelića koji bi nazdravljali vinom, a kasnije stižu Momo Kapor, Zuko Džumhur i Ivo Andrić.
 

VAGNEROVA SLIKA

Unuk velikog kompozitora Riharda Vagnera boravio je u Hotelu „Moskva“ ali, budući da je bio sklon boemskom životu, nije mogao da plati račun. Viland Vagner je bio u poseti Jugoslaviji, i slikao je motive iz svih republika, a račun je platio uljem na platnu pod nazivom „Boka“. Slika je u veoma dragocenom ramu, čija vrednost se poredi sa samim umetničkim delom, a smeštena je u apartmanu 214. Sve je detaljno opisano u sjajnoj monografiji „Hotel Moskva - prvih 100 godina“, autora Marka Lopušine.
 
- Interesantno je da su Nemci u aprilu 1941. godine konfiskovali hotel „Moskvu“ i uknjižili ga kao svoje vlasništvo - dodaje Jelena Šuleić. - Nemci su sa hotela skinuli znak i ime „Moskva“, i vratili ime „Velika Srbija“ po hanu, koji mu je prethodio. Ma koliko to neobično zvučalo, tako je potrajalo do kraja 1944. godine, a kažu da je poslednji objekat koji su crvenoarmejci i partizani oteli od Nemaca bio upravo naš hotel, jer je u podrumu bio skriven dobro čuvan nemački štab.
 
Posle rata, Terazije i „Moskva“ počinju novi život...
 
Od Montana do Sartra
 
Već pedesetih godina u knjigu gostiju se upisuje i veliki psihoanalitičar Erih From, ali i besmrtni Orson Vels, koji je bio do te mere oduševljen likom i delom Gavrila Principa da je hteo o njemu da napravi film. Oduševljenje našom zemljom nije krio ni drugi gost, Žan Pol Sartr, koji je bio fasciniran sistemom samoupravljanja.
 
- Tokom 1957. godine gosti su nam bili i Iv Montan i Simon Sinjore - nastavljaju naše sagovornice. - Filozof Brana Petronijević je umeo da zadrema u „Mažestiku“, a onda bi stigao Vinaver da ga probudi, pa bi zajedno prelazili u „Moskvu“ na kiselo mleko, „raspravljajući o kvadraturi kruga“. Ivo Andrić je do šezdesetih godina sedeo u kafani za stolom koji se nalazio u sredini, ali, kada je dobio Nobelovu nagradu i postao slavan, da bi izbegao susrete i razgovore sa radoznalcima, preselio se na sprat u aperitiv-bar.
 
Posle osnivanja Pokreta nesvrstanih zemalja u „Moskvi“ su se smenjivali lideri različitih svetskih država, a posle njih gosti su bili i nobelovac Sol Belou, ali i Mario del Monako, legenda džeza Djuk Elington i Mikis Teodorakis. Najveća zvezda svetskog baleta Maja Pliceska došla je u Beograd 1963. da igra u „Labudovom jezeru“, a dve godine kasnije prvi put u našem gradu tražena je karta više za neko književno veče jer je gost bio Jevgenij Jevtušenko. Njega je tada slušala i Džeraldina Čaplin, kćer besmrtnog Čarlija Čaplina, koja je tada snimala film u Košutnjaku, a potom je priznala da je bila smrtno zaljubljena u izvesnog Dragana koji je ostao „najromantičniji“ muškarac kojeg je ikada srela.
 

KNEGINjA OLGA

 
Najzaslužniji za prijem ruske emigracije u Srbiju bio je kralj Aleksandar Karađorđević. U vreme dok je bio prestolonaslednik, 1920. godine, lično je primio kneginju Olgu, sestru ruskog cara Nikolaja Drugog Romanova. Visoka gošća doputovala je u Beograd iz Carigrada, a odsela je u Hotelu „Moskva“.
 
Domaći kulturni vrh
 
Elita domaće estrade i glumišta odsedala je ovde, tako što su Arsen Dedić, Gabi Novak i Ivo Robić imali sobe 14 i 15, a u aperitiv-baru su sedamdesetih godina svoja stalna mesta imali Mija Aleksić, Zoran Radmilović, Olivera i Rade Marković... Društvo su im pravili i Bata Živojinović, Milena Dravić i Dragan Nikolić. Ispod aperitiv-bara, u kafani, svoje „busije“ su imali Bata Stojković, Milutin Butković i Lane Gutović.
 
Veliki Mate Parlov je 1978. godine bio gost „Moskve“ kada je postao prvak Evrope. Dok je delio autograme i plaćao piće, šarmantno je govorio svima da „uzmu, sada kad sam šampion, ko zna šta će biti kad izgubim titulu“.
 
Početkom sedamdesetih Rej Čarls je održao pet koncerata, a najcenjeniji glumac svog doba ser Lorens Olivije doveo je legendarnu Vivijen Li da igraju u Narodnom pozorištu.
 
- Kada nabrojimo imena iz sedamdesetih godina, ispostavi se da je u našem hotelu bilo više zvezda nego u samom Holivudu - šali se Jelena Šuleić. - Ovde su odsedali Kirk Daglas, Piter Justinov, Robert de Niro, Monika Viti, Miloš Forman, Piter Bogdanović, Anžej Vajda, Bernardo Bertoluči... Posle stižu i nove zvezde, Džek Nikolson i Bred Pit.
DžEK NIKOLSON
Posle posete Beogradu Džek Nikolson je zapisao kako je utvrdio dve stvari: „Jede se izvrsno, a pristup filmovima je mnogo intelektualniji nego u Americi“.
 
Priču zaključujemo i onim u čemu je „Moskva“ prednjačila. Tako se u njenoj kuhinji pojavio prvi električni šporet, a i roštilj na struju. Pa ipak, najburnije je dočekan prvi crno-beli televizor, kada je 1958. godine TV Beograd uvela redovan program. Tadašnji direktor Trifun Subotić postavio je aparat uz izlog ka Terazijskoj česmi. Tako su Beograđani mogli sa šetališta da gledaju i slušaju televizijske vesti u 20 sati uveče.
 
- U to vreme, „Moskva“ je za Beograđane bila isto što i Ajfelov toranj za Parižane - zaključuju naše sagovornice.
 

HIČKOK, BOMBARDOVANjE I SLON

 
Veliki Alfred Hičkok je boravio u apartmanu 322 pored kojeg i danas stoji njegova slika. Prilikom posete Beogradu obišao je Kalemegdan i upitao domaćine: „Koliko ste vi imali da gradite, kada se zna da su vas bombardovali i Nemci i saveznici!?“.
 
Posetio je i zoološki vrt, ali mu se nije dopalo što je slon bio vezan, pa je poručio da u njegovo ime zamole upravu da oslobode životinju.
 

ZVEZDAŠI I PARTIZANOVCI

 
U vreme kada su najveće zvezde javnog života bili fudbaleri Crvene zvezde i Partizana, u restoran Hotela „Moskva“ dolazili su kao prijatelji.
 
Za istim stolom su sedeli i pili limunadu Dragoslav Šekularac, Miloš Milutinović, Rajko Mitić, Moša Marjanović... Baš u kafani „Moskva“ Šekularac je izvadio novac i sa njim obrisao cipele, a novčanicu bacio na pod, što je izazvalo burnu reakciju u ondašnjoj Jugoslaviji, Evropi i svetu.
 
Hvala Večernjim Novostima na divnom tekstu i autoru Zoranu Lj. Nikoliću!
 

Ostavi komentar

Molimo vas da obratite pažnju na obavezna polja (*)!

Učitava se sadržaj...

Reklame

Povežite se sa nama

Pretraga

Reklame