Povešću te / Odvešću te / Dovešću te - Vodič za svakog od nas!

Da li posedujete svih 16 osobina?

20. sep 2016.

Naučnici tvrde: Roditelji uspešne dece dele ovih 16 osobina.

Da li posedujete svih 16 osobina?
Svaki dobar roditelj želi da mu dete bude pošteđeno teškoća, da bude dobar đak i da se jednoga dana bavi poslom koji će mu pružati zadovoljstvo i osigurati dobar život.
Iako ne postoji recept za vaspitavanje uspešne dece, psiholozi ukazuju na niz činilaca koji nagoveštavaju uspeh. Nije nimalo iznenađujuće što su oni velikim delom vezani za roditelje, a “Biznis insajder” otkriva šta je zajedničko roditeljima uspešne dece:
 

Uključuju decu u obavljanje kućnih poslova

 
“Ako dete ne pere sudove, onda to znači da to neko drugi radi umesto njega”, kaže Džuli Litkot Hejms, bivši savetnik za brucoše na Univerzitetu Stanford i autor knjige pod naslovom “Kako vaspitavati odrasle”.
 
Ona ističe da deca koja ne obavljaju kućne poslove ne mogu da nauče da posao mora da se završi i da svako od nas treba da doprinese da bi nam svima bilo bolje.
 
Deca koja su naučila da rade u kući izrastaju u zaposlene koji dobro sarađuju s kolegama i postaju saosećajniji, jer iz ličnog iskustva znaju šta znači trud. “Obavljajući kućne poslove - iznošenje smeća, pranje svojih stvari i sl. - oni shvataju da moraju da rade u životu da bi bili deo tog života”.
 

Uče decu socijalnim veštinama

 
Naučnici Državnog univerziteta Pensilvanije posmatrali su više od 700 dece iz cele Amerike od obdaništa do 25. godine života i uočili značajnu vezu između njihovih socijalnih veština u vrtiću i uspeha u odraslom dobu.
 
Pokazalo se da su socijalno kompetentna deca koja su se družila s vršnjacima bez nametanja određenih zahteva, pomagala drugima, umela da se užive u osećanja drugih i bila sposobna da sama rešavaju sopstvene probleme, mnogo češće završavala fakultet i sticala stalan posao pre 25. godine nego deca sa ograničenim socijalnim sposobnostima.
 
“Ovo istraživanje dokazuje da najbolje što možemo da uradimo da bismo pripremili decu za zdravu budućnost jeste da im pomognemo da razviju socijalne i emocionalne veštine”, kaže Kristin Šubert, programski direktor Fondacije “Robert Vud”, koja je finansiranja istraživanje.
 

Imaju velika očekivanja

 
Analizirajući nacionalno istraživanje u kome je učestvovale 6.600 dece rođene 2001. godine, profesor Univerziteta Kalifornije u Los Anđelesu Nil Halfon i njegov tim ustanovili su da na dečje postignuće u ogromnoj meri utiču roditeljska očekivanja.
 
“Roditelji koji svoje dete vide na fakultetu, uspevaju da ga usmere ka tom cilju, nezavisno od primanja i ostalih resursa”, kaže on.
 
Zaključak da bi roditelji trebalo da gaje visoka očekivanja kada je reč o uspehu njihove dece uklapa se u još jedno psihološko saznanje: Efekat Pigmaliona, koji znači “da osoba ostvaruje visoka postignuća zato što neko od nje to očekuje”.
 

Uglavnom se dobro slažu

 
Deca čiji se roditelji često svađaju, bilo da su u braku, ili razvedeni, obično lošije prolaze od dece čiji se roditelji slažu, otkriva analiza studija sprovedena na Univerzitetu Ilionisa.
 
Neka istraživanja čak pokazuju da su deca koja rastu u nekonfliktnoj samohranoj porodici uspešnija nego deca koja su rasla u konfliktnim porodicama sa oba roditelja.
 
Roditeljske svađe koje prethode razvodu takođe negativno utiču na decu, dok sukobi posle razvoda snažno utiču na prilagođavanje dece.
 

Ukoliko dođe do svađe, vode fer borbu pred detetom

 
Deca koja su kod kuće bila svedoci blagog konflikta koji podrazumeva podršku, kompromis i pozitivna osećanja, lakše uče socijalne veštine, stiču samopouzdanje i emocionalnu sigurnost, što pozitivno utiče na odnos između roditelja i dece, ali i na njihov uspeh u školi, otkriva E. Mark Kamings, razvojni psiholog Univerziteta Notr Dam.
 
“Kada deca prisustvuju konfliktu i vide da su ga roditelji rešili, postaju srećnija nego pre nego što su ga videla”, kaže on. “Takvi sukobi uveravaju decu da roditelji mogu da reše stvari.”
 
Deca primećuju kada se jedan roditelj povlači da bi izbegao svađu, ili prekid komunikacije, a njihova emocionalna reakcija na to nije pozitivna.
 
“Naša istraživanja su pokazala da su dugoročne posledice povlačenja jednog od roditelja mnogo štetnije za prilagođavanje dece nego otvoreni sukob”, objašnjava on. Deca vide da nešto nije u redu i uznemirena su zbog toga, ali ne shvataju šta i zašto, što znači da se teže prilagođavaju.
 
Hronični stres zbog izloženosti ovako destruktivnom konfliktu može da dovede do zabrinutosti, anksioznosti, gneva, agresivnosti, umora, problema u učenju i slično.
 

Imaju viši stepen obrazovanja

 
Istraživanje psihologa Sandre Tang sa Univerziteta Mičigena pokazalo je da deca majki koje su završile srednju školu ili fakultet češće stiču srednju ili visoku stručnu spremu.
 
Studija sprovedena među 14.000 dece koja su krenula u vrtić između 1998. i 2007. godine, pokazuje da deca majki koje su se porodile kao tinejdžerke (sa 18 godina ili ranije) ređe završavaju srednju školi ili pohađaju fakultet.
 
Uče decu matematiku od malih nogu
 
Meta-analiza 35.000 predškolaca širom SAD, Kanade i Engleske otkriva da razvoj matematičkih sposobnosti od najmlađih dana može da znači ogromnu prednost.
 
“Ogroman značaj ranog sticanja matematičkih veština - poznavanje brojeva, redosleda brojeva i slično - jedan je od rezultata studije”, kaže koautor i istraživač Severozapadnog univerziteta Greg Dankan i dodaje da su deca koja su rano ovladala matematičkim veštinama kasnije uspešnija ne samo u matematici, već i u čitanju.
 

Grade odnos sa decom

 
Deca koja su u prve tri godine života iskusila “senzibilnu brigu” roditelja ne samo da ostvaruju bolje rezultate u školi, već imaju i zdravije veze i uspešnija su u svojim tridesetim, pokazuje istraživanje iz 2014, koje je obuhvatilo 243 osobe rođene u siromaštvu.
 
Roditelji koji deci pružaju “senzibilnu brigu” brzo i na primeren način reaguju na signale koje im dete šalje, stvarajući sigurnu bazu koja mu omogućava da istraži svet.
 

Opušteniji su

 
Sudeći prema rezultatima nedavnog istraživanja, na osnovu broja sati koje majke provode s decom u uzrastu od tri do 11 godina ne može da se izvede zaključak o dečjem ponašanju, blagostanju ili postignuću. Štaviše, preterana brižnost roditelja, koji se ne odvajaju od deteta da bi ga konstantno kontrolisali može da ima negativne posledice.
 
“Ako je majka pod stresom, naročito ako bezuspešno pokušava da uskladi obaveze na poslu s vremenom koje će posvetiti detetu, to može loše da utiče na dete”, kaže jedan od autora studije Kei Nomaguči.
 
Emocionalna zaraza - psihološki fenomen koji znači da se ljudi zaraze osećanjima drugih ljudi - objašnjava zašto je to tako. Ako vam je prijatelj srećan, zaraziće vas svojom vedrinom; ako je tužan, preneće tu tugu i na vas. Prema tome: ako je roditelj iscrpljen i frustriran, takvo emocionalno stanje može da se prenese i na decu.
 

Daju prednost trudu u odnosu na izbegavanje neuspeha

 
Postignuće deteta zavisi i od njihove predstave o “poreklu uspeha”.
 
Kerol Dvek, psiholog sa Univerziteta Stanford, tokom višedecenijskog rada otkrila je da deca (i odrasli) razmišljaju o uspehu na dva načina. Poznata njujorška blogerka Marija Popova, to formuliše na sledeći način:
 
“Nepromenljivi mentalni sklop” polazi od pretpostavke da su naš karakter, inteligencija i kreativne sposobnosti nepromenljive datosti koje ne možemo da menjamo na smislen način i da je uspeh potvrda naše prirodne inteligencije. Težnja za uspehom i izbegavanje neuspeha po svaku cenu način su da sačuvamo svest o tome da smo pametni ili sposobni.
 
“Mentalni sklop rasta”, s druge strane, zasnovan je na izazovima i neuspeh ne smatra dokazom ne-inteligencije, već odskočnom daskom koja učvršćuje našu posvećenost razvoju i pomeranju granica naših sposobnosti.
 
Ta razlika je zasnovana na našem poimanju uticaja volje na naše sposobnosti, a to, opet, snažno utiče na decu. Ako im kažete da su dobro uradili test zbog urođene inteligencije, oni će razviti “nepromenljivi mentalni sklop”. Ako misle da su uspeli zbog uloženog truda, razviće “mentalni sklop rasta”.
 

Majke su zaposlene

 
Odrastanje s majkama koje rade van kuće na više načina pozitivno utiče na decu, pokazuje istraživanje Ekonomskog fakulteta Univerziteta Harvard. Ćerke zaposlenih majki duže se obrazuju, češće rade na rukovodećim položajima i zarađuju više novca - čak 23 odsto više od vršnjakinja koje su vaspitavale domaćice.
 
Sinovi zaposlenih majki spremniji su da obavljaju kućne poslove i čuvaju decu nego njihovi vršnjaci čije majke nisu radile.
 

Imaju bolji socijalno-ekonomski status

 
Tužna je istina da jedna petina američke dece raste u siromaštvu, što bitno ograničava njihov potencijal. Šon Rirdon, naučnik Univerziteta Stanford, kaže da se jaz između bogatih i siromašnih sve više produbljuje i da je među decom rođenom 2001. za 30-40 odsto veći nego među decom rođenom 25 godina ranije.
 
Što su veća primanja roditelja, to njihova deca ostvaruju bolje rezultate na prijemnim ispitima na fakultetima.
 

“Autoritativni” su, a ne “autoritarni” i “popustljivi”

 
Studija Univerziteta Kalifornije u Berkliju, prvi put objavljena 1960, ukazuje na tri osnovna načina vaspitavanja dece;
 
Popustljivo: roditelji se trude da ne kažnjavaju decu i daju im preteranu slobodu u ponašanju
 
Autoritarno: roditelji nastoje da oblikuju i kontrolišu dete na osnovu utvrđenih pravila ponašanja
 
Autoritativno: roditelji se trude da usmeravaju dete na racionalan način
 
Idealno je autoritativno ponašanje. Dete odmalena uči da poštuje autoritet, ali ga on ne guši.
 

Uče decu da budu istrajna

 
Istrajnost je moćna karakterna osobina koja bitno utiče na uspeh.
 
Sklonost ka održavanju vlastitih interesovanja i ulaganje napora u ostvarivanje dugoročnih ciljeva dovodi se u vezu sa postignućem u oblasti obrazovanja, visokim prosekom studenata Ajvi lige i izdržljivošću kadeta Vojne akademije Vestpoint.
 
Suština je u tome da naučite decu da zamišljaju - i ostvaruju - budućnost kakvu žele.
 

Deci daju imena koja ne pobuđuju negativne asocijacije

 
Niz istraživanja je pokazalo koliko ime može uticati na uspeh u životu - od posla kojim ćemo se baviti, pa sve do potrošačkih navika.
 
Ljudi čija su imena česta i lako se izgovaraju, imaju uspešniju karijeru, pokazuju istraživanja.
 

Shvataju značaj zdrave ishrane

 
Uspešni ljudi shvataju da dobre navike u ishrani mogu da nam pomognu da se koncentrišemo i budemo produktivniji tokom dana.
 
Razvijanje navika u ishrani psihofizički zdrave dece zahteva angažovanje roditelja. Da biste pomogli detetu da nauči da prihvata svoje telo i stekne pozitivnu sliku o njemu, treba da mu pokažete da imate takav stav prema sopstvenom telu i telu drugih ljudi, ali i da im date primer kada su u pitanju navike u ishrani.
 
(izvod:blic.rs)

Ostavi komentar

Molimo vas da obratite pažnju na obavezna polja (*)!

Učitava se sadržaj...

Reklame

Povežite se sa nama

Pretraga

Reklame