Dobar START za još bolji dan.

Prikaz knjige „Arzamas“ Ivane Dimić

22. jan 2017.

Jedna od sedam uloga koje, po Šekspirovom uverenju, na samom kraju svog života čovek igra jeste starost: „drugo detinjstvo i sušti zaborav“. 

Prikaz knjige „Arzamas“ Ivane Dimić
Jedna od sedam uloga koje, po Šekspirovom uverenju, na samom kraju svog života čovek igra jeste starost: „drugo detinjstvo i sušti zaborav“. Starost je s jedne strane bespomoćna, s druge totalitarna; s jedne strane rapidno gubi sav prethodno stečen autoritet, s druge strane ustrojava poredak sveta na osnovu svoje ideje o njemu, jedinstvene koliko i zastarele.
 
Starost je, neretko, stanje u kome se vapi za fantazmom moći, stanje tužne i groteskne nemoći da se prihvati istina. Ta nemoć se ogleda u demencijskoj potrebi da se kreira nova istina, nova životna priča, novi narativ, i taj proces nastanka alternativnog narativa nalazimo u srpskim romanima o starosti koje su pisali Voja Čolanović („Zebnja na rasklapanje“), Bojan Babić („Čaplinova stopala“), Mirjana Đurđević („Odlazak u Jolki Palki“) i Dragan Velikić („Islednik“).
 
Demencija se pretvara u komični paroksizam i postaje osnov igre sa identitetima, poslednja mogućnost ispunjenja želja i ostvarenja snova: u demenciji se zaista postaje neko drugi.
 
Posebnu svežinu „Arzamasu“ daje naracija dvostruke intencije: priča o starenju majke osvetljava i razotkriva priču o zrelosti kćeri, o njenim idealima i prioritetima. Dok majka rekonstruiše svoju novu privatnu realnost i pokušava da se izbori poslednjim atomima snage i smisla za svoje mesto u svetu koji sve manje razume, kćer se prepušta razmišljanju o Hajdegeru i meduzama, o Čehovu, Šopenhaueru i Emili Dikinson, na taj način tragajući za spasonosnim odgovorom eseja na dramu života.
 
Svakodnevna majeutika sa majkom, objašnjavanje i dokazivanje, jeste mučna igra koja pokreće umetničku kontemplaciju. Narativ o starosti otkriva potrebu zdravih i mlađih da u bolest i starenje učitaju neočekivana, neopravdano lična značenja i tako sebe protumače. Narativ o starosti, isto tako, otvara razmišljanje o preokupacijama mlađih, zapretenih u kontemplaciju, koji imaju potrebu da svako ogledalo refleksije okrenu sebi.
 
Autor: Vladislava Gordić Petković
 
Izvor: „Kulturni centar“, RTS 2

Ostavi komentar

Učitava se sadržaj...

Reklame

Povežite se sa nama

Prijava za newsletter

Pretraga

Reklame