Povešću te / Odvešću te / Dovešću te - Vodič za svakog od nas!

Intervju: Daniela Bakić - "Duda Alapača"

20. sep 2016.

" ‘’Sve je dobro’’ je rečenica koju često sebi (i u sebi) ponavljam, jer sam nepopravljivi optimista. " - poručuje Duda Alapača ;)

Intervju: Daniela Bakić - "Duda Alapača"

Koja je tvoja jutarnja rutina, kako započinješ dan?

 
Uh… Iskreno zavidim porodicama koje jutro započnu kao na reklami za margarin – onako okupljeni za istim stolom, pa sve polako i natenane. Mi ujutro uglavnom izlećemo iz kuće kao da je na snazi vazdušna opasnost, trčeći, sa torbama i rančevima u jednoj, mobilnim u drugoj ruci. Kad imate jednog osnovca, jednog srednjoškolca i psa koji ujutro treba da se izvede, ta naša jutra izgledaju poprilično haotično.. Mama, gde mi je oprema za fizičko…mama, nemam tempere…Dajte mi pare za užinu… Šta da obučem..? Zna li neko gde su mi ključevi od kola…? - samo su neka od pitanja s kojima se svakog jutra susrećem. U takvoj zbrci, jedna šoljica kafe je sasvim dovoljna rutina. 
 
 

Gde nalaziš utočište nakon napornog dana?

 
U onoj istoj kući od malopre, ma kako to čudno zvučalo :) .Zaista, kuća uveče postaje sigurno utočište, kad se sve smiri i svi se ponovo okupimo. Radnim danom je to malo teže, ali gledamo da provedemo bar neko vreme zajedno, progovorimo poneku reč, pogledamo neki film ili tome slično. Žalim za onim vremenima kada je tempo bio malo lakši i kada smo imali više vremena jedni za druge. 
 
 

Koja je tvoja omiljena destinacija?

 
Toliko volim da putujem da su mi sve destinacije omiljene – bilo da se radi o nekom produženom vikendu na Paliću ili letovanju u Grčkoj. Ako bih baš morala da biram neko mesto koje me posebno privlači – onda bi to svakako bio Beč. Beč je prava bajkica od grada. 
 
 

Kako je nastala "Duda Alapača"? 

 
Duda Alapača je nastala na predlog glavne i odgovorne urednice magazine Lepota i zdravlje, Lidije Ćulibrk, koja je, na sreću, pre više od deset godina prepoznala tu moju crtu da o običnim stvarima pišem na neobičan način. Krenuli smo i evo nas, trajemo više od deset godina, što je za format kolumne zaista neverovatno. 
 
 

Ime je jako originalno, kako si ga osmislila ili ko?

 
Nisam ga osmislila ja, smislila ga je Lidija a ja s oduševljenjem prihvatila. Često me pitaju ‘’zašto baš Alapača’’...? Po definiciji lingvista, alapača je žena koja pronalazi užitak u ogovaranju i glasinama. Ne bih  se u potpunosti složila, jer je naša Duda ipak otišla korak dalje od glasina, te su njene teme uobičajene, svakodnevne i žene se u njima pronalaze. 
 
 

Koliko se razlikujete ti i Duda?

 
Često smo slične u toj meri da postoje priče u kojima ne znam gde prestajem ja a počinje Duda. Uglavnom su to priče posvećene deci, majčinstvu, odrastanju.
Naravno, postoje i one u kojima pustim mašti na volju pa Duda kaže i ispriča sve ono što ja nikada ne bih.  
 
 

Da li tvoji prijatelji mogu da se prepoznaju u nekim od kolumni?

 
Naravno, i prijatelji i oni drugi, svi se prepoznaju jer Duda i piše o stvarima u kojima se ljudi mogu prepoznati. Jedni prepoznaju sebe, drugi situacije kroz koje i sami prolaze i to je dobro – kad znaš da nisi sam(a), i da sve imamo vrlo slične dileme. 
 
 

Da li knjiga zbir većine kolumni ili je pisana od početka?

 
Teško da smo mogli sabrati sve kolumne u knjigu budući da je do sada napisano preko četiri stotine priča, što na blogu, što u štampanom izdanju. Nije bilo lako izabrati samo neke od njih, ali sam birala one koje su meni i čitateljkama tokom godina bile podjednako drage. 
 
 
 

Gde nalaziš inspiraciju za pisanje?

 
Inspiracija je apsolutno svuda oko mene, samo ako se dovoljno potrudim da je prepoznam. Lica ljudi, prolaznika, mirisi, zvuci, neki sasvim slučajan gest, misao… sve je inspiracija i sve se, uz malo mašte, može pretvoriti u priču. 
 
 

Kada si prvi put otkrila da si ti Duda Alapača? Kakve su bile reakcije?

 
Ima tome sigurno osam, devet godina… Čekala sam na red u frizerskom salonu, jedna gospođa pored mene je sedela i čitala baš Dudunu kolumnu. Nisam odolela a da joj se ne predstavim i reakcija je bila fantastična. ‘’Ti si Duda..? Ma, dal je moguće?’’ Neke mi čitateljke kažu kako su me baš ovako zamišljale, neke druge priznaju kako su bile ubeđene da je Duda crnka (zašto, ne znam :) ), ali meni je od svega najdraže to što me zovu ‘’Dudo’’ i što posle tri rečenice usledi ‘’izvini, a jel možemo da pređemo na TI? Imam utisak kao da te poznajem celog života’’. 
 
 

Rečenica/muzika koja te pokreće? 

 
‘’Sve je dobro’’ je rečenica koju često sebi (i u sebi) ponavljam, jer sam nepopravljivi optimista. 
A muzika…? Ja sam stara garda, priznajem, pokreću me Idoli, Haustor, Azra, EKV, Iggy Pop. Mada i danas ima odlične muzike. Kad si majka tinejdžerki navikneš se i na Arijanu Grande, Rijanu, Bijons. Kao što rekoh – sve je to dobro. 

Ostavi komentar

Molimo vas da obratite pažnju na obavezna polja (*)!

Učitava se sadržaj...

Reklame

Povežite se sa nama

Pretraga

Reklame